Kao što možete zamisliti, prilično je teško napraviti listu 10 najboljih tehnologija koje su promenile svet.
Zašto? Pošto ih je bilo toliko u poslednjih nekoliko hiljada godina, gotovo je nemoguće izdvojiti samo 10.
Na primer, kada razmišljamo o tehnologiji, mislimo na internet, računare, mobilne telefone, nanotehnologiju, kvantnu fiziku, internet, 3D štampanje, da spomenemo samo neke.
Ali imajte na umu kako se svet promenio pronalaskom točka, izumljenog pre više od 5000 godina. Ili uporedite sijalicu, izumljenu 1800-ih, sa svemirskim teleskopom Džejms J. Veb lansiranim na Božić prošle godine.
Teško je uporediti točak sa teleskopom Džejms Veb sa tehnološkog stanovišta u ovom modernom digitalnom svetu. Ali kada pogledate kako su te dve tehnologije promenile svet, morate odati pravo poštovanje.
Dakle, iako je skoro nemoguće izabrati prvih deset tehnologija, evo liste mogućih deset najboljih.
Točak
Prilično je teško reći da točak nije jedno od najvećih inženjerskih čuda koje je svet ikada video. Ova osnovna tehnologija je olakšala putovanje i poslužila kao osnova za mnoge druge inovacije i tehnologije.
Najstariji poznati točak je iz Mesopotamije oko 3.500 godina p.n.e. A pravi, uticajni izum nije bio točak, već fiksna osovina, koja je omogućavala da točak bude povezan sa stabilnom platformom.
Struja (baterija)
Struja je sa nama oduvek, ali izazov je bio da je pretvorimo u nešto korisno. I to se dogodilo kada se stvorila električna energija iz baterije.
Svima nam je poznat pojam volti. Došao je od Aleksandra Volte, koji je zaslužan za otkrivanje prve praktične baterije 1799. A onda je Majkl Faradej otkrio principe električne proizvodnje.
Automobil
Henri Ford je stvorio tehniku masovne proizvodnje koja je omogućila masovnu proizvodnju automobila… menjajući svet. Pravi prvi automobil je 1769. godine napravio Nicolas-Joseph Cugno, koji je razvio prve automobile na parni pogon. A to je pratio nemački pronalazač Karl Benc koji je patentirao prvi Motorvagen.
Sijalica
Svi znamo da je Tomas Edison izumeo sijalicu, zar ne? Pogrešno! Ili barem, to nije sasvim tačno.
Gospodin iz Engleske po imenu Džozef Svon napravio je karbonizovanu papirnu nit i evakuisao staklenu sijalicu da bi napravio prvu zvaničnu sijalicu. Ali bez odgovarajuće vakuumske cevi, njegov izum nije trajao dovoljno dugo da bi imao bilo kakvu komercijalnu upotrebu.
Ta zasluga pripada zaista Tomasu Edisonu, koji je stvorio prvu metalnu nit 1878. i pretvorio je u prvu komercijalno održivu sijalicu. I svet nikada nije bio isti!
Tranzistori
Tranzistor je važna komponenta u skoro svakom elektronskom uređaju. 1926. Julijus Lilijenfeld je patentirao prvo tranzistor polje, ali nažalost, on nije bio komercijalno održiv.
To se promenilo 1947. godine, kada su Džon Barden, Volter Bratejn i Vilijan Šokli razvili prvi komercijalni tranzistor u Bell Laboratories. I ovo je za sve troje donelo Nobelovu nagradu za fiziku.
I tranzistori su postali osnovni deo elektronskih uređaja koji nam omogućava da koristimo mobilne telefone, računare i televizore. Verovatno, vodeća tehnologija za ovaj digitalni svet.
Frižider
Iako mnogi od vas misle da frižider ne bi trebalo da bude na listi prvih deset, razmislite o tome kakav bi život bio bez njega.
Izmislio ga je pre više od 150 godina Džejms Harison, koji je izgradio prvi praktični sistem kompresije pare. Ali prvi rasprostranjeni frižider napravio je G.E. 1927. godine, koja je započela industrijsku upotrebu hlađenja, menjajući svet.
I, sa ličnog stanovišta, da nije bilo frižidera, ne bih mogao da držim pivo hladno. Dakle, za mene, to ovu tehnologiju stavlja u prvih deset!
Televizija
Nema sumnje da je televizija promenila sve naše živote. Televiziju je stvorio rad mnogo različitih ljudi, ali jedno od prvih imena koje je povezano sa televizijom bio je 23-godišnji nemački student po imenu Pol Nipkov. Prvi prenos slika bio je Georges Rignouk u Parizu 1909. godine.
Računar
Ocem kompjutera se smatra Čarls Bebidž, zajedno sa Adom Lavlejs, koja je kreirala prve programe. Bebidž je izumeo prvi mehanički računar. Iako ne postoji nijedan pravi pronalazač modernog računara, originalna ideja je potekla od Alana Turinga 1936.
Možete li zamisliti da su ovi rani pronalazači mogli da vide gde se sada nalaze računari, ne bi mogli da shvate kako je njihov pronalazak uticao na čitavu generaciju? Prilično kul!
World Wide Web
Možda će vas iznenaditi da internet i svetska mreža nisu potpuno ista stvar. Internet je počeo sa prototipom 1960-ih, nazvan ARPANET, ili Mreža agencija za napredna istraživanja.
Iako je prvi prototip usvojio TCP/IP protokole 1983. godine, savremeni internet ima krunu.
World Wide Web je način pristupa informacijama pomoću interneta, a internet je mrežna infrastruktura koju WWW koristi. To je mala razlika, ali važna!
Telefon i mobilni telefoni
Godine 1876. Aleksandar Grejem Bel je izgovorio prve reči preko telefona. Rekao je: „G. Vatsone, dođi ovamo. Trebam te.“
Telefon je omogućio ljudima brzu i efikasnu komunikaciju. To je takođe učinilo da je preduzećima mnogo pogodnije da obavljaju svoje poslove.
Mobilni telefoni su promenili svet jer tri četvrtine ljudi na Zemlji sada ima mobilni telefon, a većina ima pristup internetu.
Naravno, ovo je veoma subjektivna lista i svi bismo mogli da tvrdimo da mnoge stvari nedostaju.