Istorijske činjenice kojima vas uče u školi su svakako zanimljive, ali to svi znaju. Činjenice koje mnogi ljudi ne znaju čine istoriju zaista zanimljivom!
Na primer, da li ste znali da je najduža godina u istoriji bila duga preko 400 dana?! A da li ste znali da je Hitler pomogao u dizajniranju vozila koje i danas vozimo?
Zapitate se koliko stvari o svetskoj istoriji zapravo znate…
Avgust Cezar je bio najbogatiji čovek koji je ikada živeo u istoriji
Nećak i naslednik Julija Cezara, rimski car Avgust, imao je procenjenu neto vrednost od 0,46 biliona dolara kada se računa inflacija. Neki kažu da je Mansa Musa, kralj Timbuktua, bio najbogatiji čovek na svetu jer je njegovo bogatstvo očigledno bilo preveliko da bi se moglo računati. Međutim, Avgustovo zapanjujuće bogatstvo se moglo izmeriti.
Najuspešniji pirat u istoriji bila je dama
Po imenu Ching Shih, bavila se najstarijim zanatom u Kini. Tako je bilo sve dok je komandant Crvene zastave nije kupio i oženio je. Ali umesto da je samo posmatra kao ženu, njen muž ju je smatrao sebi ravnom, a ona je postala aktivni komandant pirata u floti.
Ching Shih je ubrzo stekla poštovanje svojih kolega pirata. Toliko da je posle muževljeve smrti postala kapetan flote. Pod njenim vođstvom, flota Crvene zastave sastojala se od preko 300 ratnih brodova.
Terorisali su vode oko Kine. Flota Crvene zastave bila je tako strašna da je kineska vlada na kraju pomilovala Ching Shih i celu njenu flotu – samo da bi ih sklonila sa otvorenog mora!
Koloseum je prvobitno bio u potpunosti obložen mermerom
Kada ovih dana posetite ili vidite Koloseum, primetićete kako izgleda da je kamena spoljašnjost prekrivena mrljama po celoj površini. Iako biste mogli pretpostaviti da je ovo samo degradacija materijala zbog njegove starosti, to je zapravo zato što je prvobitno bio gotovo u potpunosti obložen mermerom.
Posle pada Rima grad su opljačkali. Uzeli su sav mermer iz Koloseuma i skinuli ga (uglavnom) do njegovog golog kamena. Rupe u kamenu su odakle su istrgnute gvozdene stege i stubovi koji pričvršćuju mermernu oblogu za njega.
Vikinzi su bili prvi ljudi koji su otkrili Ameriku
Pola milenijuma pre nego što je Kristofer Kolumbo „otkrio“ Ameriku, poglavica Vikinga Leif Erikson sa Grenlanda iskrcao se na ostrvo Njufaundlend 1.000. godine nove ere. Vikinzi pod Lejfom Eriksonom su naselili Njufaundlend, kao i otkrili i naselili Labradora severnije u Kanadi.
U staroj Aziji, smrt od slona bila je popularan oblik pogubljenja
Pošto su slonovi veoma inteligentni i laki za obuku, pokazalo se da je dovoljno lako obučiti ih kao dželate i mučitelje.
Mogli bi ih naučiti da polako lome kosti, lome lobanje, izvrću udove ili čak pogubljuju ljude koristeći velike oštrice postavljene na njihove kljove. U nekim delovima Azije, ovaj metod pogubljenja je bio popularan sve do kasnog 19. veka.
Ćurke su nekada obožavali kao bogove
Narod Maja je verovao da su ćurke posebne i obožavali su ih. Čak su bile pripitomljene da imaju uloge u verskim obredima!
Tomas Edison nije izmislio većinu stvari koje je patentirao
Pošteno je reći da je Edison bio jedan od najozloglašenijih kradljivaca intelektualne svojine na svetu. Od 1.093 stvari na koje je registrovao patent, većinu njih je uzeo pravim genijima poput Nikole Tesle, Vilhelma Rontgena i Džozefa Svona – od kojih je poslednji izumeo sijalicu!
Papa Grgur je objavio rat mačkama
Mačke je proglasio za obožavatelja đavola. Međutim, ne sve mačke; posebno su to bili crni moggi. Papa je izjavio da ih treba istrebiti.
Od kraja Prvog svetskog rata, preko 1.000 ljudi je poginulo od zaostalih neeksplodiranih bombi
Tokom Velikog rata, procenjeno je da je ispaljeno oko 200 kila eksploziva po kvadratnom metru teritorije na zapadnom frontu. Međutim, nisu sve ove granate eksplodirale.
Svake godine od kraja rata održava se nešto što se zove „žetva gvožđa“.
Ovo je godišnja „žetva“ ili otkopavanje neeksplodiranih bombi iz Prvog svetskog rata. Kao i granate, artiljerijske granate i drugi eksplozivi koji se pronalaze uglavnom tokom prolećne sadnje i jesenje žetve na poljima koja su nekada bila poprište Velikog rata.
Od 1919. godine, preko 1.000 civila i sakupljača ubojnih sredstava poginulo je od eksplozija koje su izazvale zaostale neeksplodirane bombe u Francuskoj i Belgiji.
Pre 100 miliona godina pustinju Saharu su naseljavali krokodili
Tada je pustinja Sahara bila bujna ravnica puna života – i takođe puna predatora. Godine 2009. lovci na fosile pronašli su ostatke krokodila. Ovi krokodili su imali velike noge koje su mogle da galopiraju preko zemlje vrtoglavom brzinom. Lako bi mogli da zgrabe nesrećne dinosauruse u svojim čeljustima!
Tokom viktorijanskog perioda bilo je normalno fotografisati rođake nakon smrti
Ljudi bi svoje tek preminule rođake oblačili u najbolju odeću, a zatim ih stavljali u životne poze i fotografisali. To su uradili da sačuvaju poslednju sliku svoje voljene osobe u čudnom obliku komemoracije.
Jedan čovek je preživeo atomsko bombardovanje Hirošime, a potom i Nagasakija
Cutomu Jamaguči je bio 29-godišnji pomorski inženjer na tromesečnom poslovnom putu u Hirošimu. 6. avgusta 1945. Enola Gai je bacio atomsku bombu na grad.
Jamaguči je bio na manje od 2 milje od nulte tačke. Preživeo je eksploziju i uspeo je da napravi opasno putovanje kroz razoreni grad do železničke stanice. Ovde se 7. avgusta ukrcao na voz za noćnu vožnju do svog rodnog grada Nagasakija.
Ujutro 9. avgusta, bio je sa nekim kolegama u poslovnoj zgradi kada je još jedan bum razbio zvučnu barijeru. Bljesak bele svetlosti ispunio je nebo. Jamaguči je izašao iz olupine sa samo lakšim povredama pored trenutnih povreda. Preživeo je dve nuklearne eksplozije u dva dana.
Najkraći rat u istoriji trajao je 38 minuta
Vođen između Britanije i Zanzibara i poznat kao Anglo-Zanzibarski rat, ovaj rat se dogodio 27. avgusta 1896. godine. Rezultirao je britanskom pobedom.
Pre 19. veka, proteze su se pravile od zuba mrtvih vojnika
Stomatologija 1815. nije bila baš tako… „zamršena“ kao danas. U stvari, bilo je potpuno divljačko! Posle bitke kod Vaterloa, stomatolozi su hrlili na bojno polje kako bi izvadili zube desetinama hiljada mrtvih vojnika. Potom su svoju nagradu odneli u svoje zubarske radionice i od njih su napravili proteze za krezube bogataše.
Vojska SAD iz Drugog svetskog rata je najveća vojska u istoriji
Delimično zbog porasta ratnog patriotizma, a delom zbog regrutacije, američka vojska je do kraja rata 1945. brojala 12.000.000 vojnika. Do 1943. nemačka vojska je dostigla 11.000.000 vojnika. Do kraja rata, vojska Sovjetskog Saveza takođe je dostigla 11 miliona vojnika.