Svi želimo da budemo najbolji, ali mnogi ljudi se pitaju da li je zaista moguće postati bolja osoba. Odgovor je da. Uvek postoje načini da se poboljšate. Međutim, ovaj odgovor dovodi do više pitanja.
Kako možete poboljšati sebe da budete bolja osoba? Koji je najlakši pristup? Koji su najvažniji aspekti sebe na kojima treba raditi? Uzimajući u obzir svoje dobro, kao i najbolje interese drugih, evo nekih od najvažnijih načina da postanete bolja osoba.
Pustite bes
Svi mi doživljavamo bes u svom životu. Nekontrolisani bes, međutim, može da stvori probleme u našim odnosima, pa čak i sa našim zdravljem. Sve ovo može da dovede do dodatnog stresa i dodatnih problema, komplikujući život i sprečavajući nas da budemo najbolji. Zato je učenje upravljanja i na kraju otpuštanja besa veoma važno da biste postali bolja osoba.
Otpuštanje besa nije uvek lako. Ali prvi korak je da naučite više o prepoznavanju besa i saznanju šta da radite kada se osećate ljuto u svom životu.
Prepoznavanje besa je često jednostavno ako se potrudite da primetite kada se osećate uznemireno i odlučite da upravljate ovim osećanjem umesto da ga poričete ili da se obrušite na druge kao način da se izborite. Usredsredite se na to da primetite kada se osećate ljuto i zašto, i znajte da postoji razlika između osećanja ljutnje i delovanja na taj bes. Zatim, znajte svoje opcije.
Možete promeniti svoja uverenja o tome šta vas ljuti. Ovo može da funkcioniše tako što ćete naučiti više o situaciji ili čak podsetiti sebe da možda postoje stvari koje još uvek ne znate.
Podsetite se da je možda ta osoba koja vas je prekinula u saobraćaju bila ometena nečim izazovnim u sopstvenom životu. Ako vam se čini da je prijatelj grub prema vama, raspitajte se kako mu prolazi dan i saznajte da li ima još toga što ne znate.
Takođe možete da se usredsredite na to šta su vaši „okidači besa“ i da ih eliminišete što je više moguće. Na primer, ako primetite da postajete frustrirani i ljuti kada morate da požurite, poradite na tome da napravite više prostora u svom rasporedu (čak i ako to znači da kažete „ne“ malo češće) i pokušajte da eliminišete taj okidač. Ako vas neka osoba naljuti, pokušajte da ograničite njenu ulogu u svom životu ako ne uspe da prvo porazgovarate sa njom.
Takođe je važno naučiti da se oslobodite ljutnje i ostatka besa iz svakog dana. Nemojte se buditi držeći ljutnju od prethodne noći. Usredsredite se na oprost, čak i ako to znači da ne dozvoljavate da neko ko vam je naneo nepravdu i dalje ima važnu ulogu u vašem životu. Kada ostanete u sadašnjem trenutku što je više moguće, ovo postaje lakše.
Praktikovanje sredstava za ublažavanje stresa poput meditacije takođe vam može pomoći da se oslobodite besa. Usredsredite se na oslobađanje od držanja koje prošlost može imati na vas. Obratite pažnju na sadašnji trenutak i biće lakše izbeći razmišljanje i ostati na dobrom mestu.
Budite podrška drugima
Pomaganje drugima može izgledati kao očigledan put da postanete bolja osoba. Često razmišljamo o „dobrim ljudima“ kao o onima koji su spremni da se žrtvuju za druge. To je, u glavama mnogih, ono što čoveka čini „dobrim“. Međutim, dobra dela nas takođe mogu učiniti boljim ljudima zbog veze između altruizma i emocionalnog blagostanja.
Prema istraživanju, možda je tačno da je bolje davati nego primati. Dakle, iako se možda osećate previše pod stresom i zauzetim da biste pružili pomoć drugima kada to nije apsolutno neophodno, proširenje vaše sposobnosti da se fokusirate na potrebe drugih može zaista pomoći i vama. Istina je: Altruizam je sama nagrada i zapravo vam može pomoći da se oslobodite stresa.
Studije pokazuju da je altruizam dobar za vaše emocionalno blagostanje i može značajno poboljšati vaš duševni mir.
Na primer, jedna studija je otkrila da su pacijenti na dijalizi, pacijenti sa transplantacijom i članovi porodice koji su postali volonteri za podršku drugim pacijentima doživeli povećan lični rast i emocionalno blagostanje.
Druga studija o pacijentima sa multiplom sklerozom pokazala je da su oni koji su nudili podršku drugim pacijentima sa multiplom sklerozom zapravo imali veće koristi od svojih vršnjaka koji su podržavali, uključujući izraženije poboljšanje samopouzdanja, samosvesti, samopoštovanja, depresije i svakodnevnog funkcionisanja. Oni koji su ponudili podršku generalno su otkrili da su im se životi dramatično promenili na bolje.
Osim što ćete svet učiniti boljim mestom, vežbanje vašeg altruizma može vas učiniti srećnijom i saosećajnijim osobom. Pošto postoji toliko mnogo načina da se izrazi altruizam, ovo je jednostavan put da budete bolja osoba, ona koja je dostupna svima nama svakog dana.
Iskoristite svoje snage
Gubitak poimanja vremena kada ste zaokupljeni obavljanjem posla ili nekom drugom angažovanom aktivnošću, ili onim što psiholozi nazivaju „protok“, za većinu nas je poznato stanje. Protok je ono što se dešava kada se duboko uključite u hobi, u učenje nove veštine ili predmeta, ili kada se bavite aktivnostima koje pružaju pravu kombinaciju izazova i lakoće.
Kada se osećamo previše izazovno, osećamo se pod stresom. Kada su stvari previše lake, može nam postati dosadno – u svakom slučaju, pronalaženje slatke tačke između ove dve krajnosti nas drži angažovanim na veoma dobar način.
Možete iskusiti tok tako što ćete pisati, plesati, stvarati ili upijati novi materijal kojim možete naučiti druge.
Ono što vas može dovesti do tog stanja može biti izazov za druge, i obrnuto. Razmislite kada se najčešće nađete u ovakvom stanju i pokušajte da radite više od toga.
Stanje toka je dobar pokazatelj da li je aktivnost prava za vas. Kada ste u stanju toka, iskorištavate svoje snage, a ispostavilo se da je ovo odlično za vaše emocionalno zdravlje i sreću. To je takođe veoma pozitivna stvar za ostatak sveta jer se vaše snage obično mogu iskoristiti da na neki način pomognete drugima.
Kada naučite dovoljno o sebi da znate koje su vaše najbolje prednosti i saznate kako da ih iskoristite za dobrobit drugih, na putu ste da budete bolja osoba, a takođe i srećnija.
Koristite model „Faze promene“
Zapitajte se: Da imate magični štapić, šta biste voleli da vidite u svojoj budućnosti? Ignorišući ideje o tome kako ćete tamo stići, zamislite svoj idealan život i šta bi u njega bilo uključeno.
Odvojite nekoliko minuta da navedete, na papiru ili na računaru, promene i ciljeve koji bi bili uključeni u ovu sliku. Budite konkretni o tome šta želite. U redu je ako želite nešto nad čime naizgled nemate kontrolu, kao što je partner koji je savršen za vas.
Možda ćete slediti vođstvo mnogih preduzeća i imati jednogodišnji, petogodišnji i desetogodišnji plan za svoj život. (To ne mora da bude ucrtan plan, već lista želja i ciljeva.) Imajući na umu ono čemu se nadate u budućnosti, možete da se osećate manje zaglavljenima u stresnim delovima sadašnjeg života, i pomoći će vam da vidite više opcija za promene kako se one predstavljaju.
Postoji nekoliko načina da se fokusirate na promenu, ali stadijumi modela promene mogu da vas dovedu do najboljeg sebe možda lakše od mnogih drugih puteva. Ovaj model promene se može prilagoditi bilo kom načinu razmišljanja koji trenutno imate i može raditi za većinu ljudi.
Model faza promene:
- Ignorisanje problema
- Svesnost problema
- Priprema za promenu
- Preduzimanje direktne akcije ka cilju
- Održavanje novog ponašanja
- Ponovna potvrda cilja i posvećenost promenama
Jedan od najvažnijih delova ovog puta za promenu je da se ne prisiljavate da unesete promene pre nego što budete spremni, i da ne odustajete ako osetite da nazadujete – to je oprostiv i čak očekivan deo procesa promene. Razumevanje ovog plana za unošenje promena može vam pomoći da budete bolja osoba na bilo koji način koji izaberete.
Čuvajte se
Možda nećete uvek imati kontrolu nad okolnostima sa kojima se suočavate. Ali možete kontrolisati koliko dobro se brinete o sebi, što može uticati na nivo stresa i omogućiti vam da rastete kao osoba kada se suočite sa životnim izazovima.
Briga o sebi je od vitalnog značaja za izgradnju otpornosti kada se suočavate sa neizbežnim stresorima iz nekoliko razloga. Kada ste umorni, loše jedete ili ste generalno iscrpljeni, verovatno ćete biti reaktivniji na stres sa kojim se suočavate u svom životu. Možete čak i na kraju stvoriti sebi više problema tako što ćete loše reagovati umesto da odgovarate sa mesta mirne unutrašnje snage.
Suprotno tome, kada se dobro brinete o sebi (i o svom telu i umu), možete biti pažljivije uključeni u sve što dođe, koristiti resurse koje imate u svom životu i rasti iz izazova sa kojima se suočavate, umesto da samo preživljavate njih.
Pravilna briga o svom telu, duši i umu može vas održati u optimalnoj formi za suočavanje sa stresom. To vam daje dodatnu otpornost da upravljate tim izazovima u životu sa kojima se svi suočavamo, kao i onima koji su možda jedinstveni za vas.
Osnove brige o sebi
Što se tiče strategija samopomoći, postoji nekoliko koje mogu pomoći, ali neki od najvažnijih aspekata brige o sebi uključuju osnove:
Dobar san
Spavanje je važno za vaše emocionalno i fizičko blagostanje jer premalo sna ili loš san može učiniti da se osećate pod stresom i manje sposobni da smislite rešenja za probleme sa kojima se suočavate. Nedostatak sna takođe može uticati na vaše telo, kako kratkoročno tako i dugoročno. Loš san može čak uticati na vašu težinu.
Ishrana
Isto je i sa lošom ishranom. Loša ishrana može učiniti da se osećate naduto i umorno, a vremenom može i dodati višak kilograma. Potrebno vam je pravo gorivo da biste se suočili sa životnim izazovima, ali kada dođe do stresa, tome je često uzrok nezdrava hrana za kojom žudimo.
Društvene veze
Osećaj povezanosti sa drugima može vam pomoći da se osećate otpornije. Dobri prijatelji vam mogu pomoći da obradite negativne emocije, smislite rešenja i odvratite misli od svojih problema kada je to potrebno. Ponekad je teško naći vremena za prijatelje kada imate zauzet, stresan život, ali naši prijatelji nas često čine boljim ljudima i svojom podrškom i svojom inspiracijom.
Odmor
Na kraju, važno je da odvojite malo vremena za sebe. To može značiti vođenje dnevnika i meditaciju, ili može doći u obliku vežbe ili čak gledanja filmova kod kuće. Ovo je posebno važno za introverte, ali svakome je potrebno malo vremena za sebe, bar ponekad.
Naučite da budete prilagođeni
Naši odnosi mogu stvoriti utočište od stresa i pomoći nam da u isto vreme postanemo bolji ljudi. Oni takođe mogu biti značajan izvor stresa kada postoji konflikt koji je loše rešen ili ostavljen da se zagnoji. Lepota ovoga je da dok radimo posao koji je potreban da bismo postali bolji prijatelj, partner i član porodice, to takođe može biti put ka tome da postanemo bolja osoba.
Da biste poboljšali svoje odnose i sebe, naučite veštine rešavanja sukoba. Ove veštine uključuju dobro slušanje, razumevanje druge strane kada ste u sukobu i tehnike upravljanja besom.
Ove stvari nam mogu pomoći da budemo bolja verzija sebe. Oni takođe mogu da minimiziraju stres koji doživljavamo u odnosima, čineći ove odnose jačima. Bliski odnosi obično pružaju obilje prilika za vežbanje ovih veština dok radite na njihovom poboljšanju, tako da možda čak možete da cenite prilike kada se pojave i osećate se manje uznemireno.