Kriza srednjih godina je promena u identitetu koja ponekad pogađa odrasle između 40 i 60 godina. U ovom periodu života, ljudi imaju tendenciju da preispitaju svoje živote i suoče se sa sopstvenom smrtnošću. Za neke, ovo postaje značajno pitanje koje utiče na njihove odnose i karijeru.
Ova kriza može uticati na samopouzdanje, što dovodi do promena u raspoloženju, ponašanju, emocijama i odnosima dok se ljudi nose sa prelaskom u srednji život.
Smatra se da starenje dovodi do osećanja depresije, kajanja i anksioznosti. A kriza srednjih godina je faza koja pomaže ljudima da se ponovo sećaju mladosti dok se bore da se pomire sa činjenicom da je njihov život napola gotov.
Ali, emocionalna previranja koju neki ljudi doživljavaju tokom srednjih godina ne dovode uvek do velikih promena u načinu života koje uključuju želju da ponovo budu mladi. U stvari, kriza srednjih godina mogla bi se pretvoriti u nešto pozitivno.
Da li su krize srednjih godina stvarne?
Neki istraživači veruju da je pojam krize srednjih godina društveni konstrukt. A verovanje da bi trebalo da imate neku krizu u svojim 40-im navodi neke ljude da kažu da su doživeli slom.
Ali ne doživljavaju svi krizu srednjih godina. U stvari, studije pokazuju da kriza srednjih godina nije problem za ljude u mnogim delovima sveta.
U anketi o srednjim godinama u SAD-u, otprilike 26% učesnika je izjavilo da ima krizu srednjih godina. Međutim, većina učesnika ankete je izjavila da se njihova kriza srednjih godina dogodila pre 40. godine ili posle 50. godine.
To postavlja pitanje da li su ove krize zaista bile povezane sa srednjim životom, jer se srednjim životom obično smatra 45 godina.
Jedna od četiri osobe koje kažu da su imale krizu srednjih godina, kaže da ju je izazvao veliki događaj, a ne starost. Faktori koji su izazvali krizu uključivali su životne promene kao što su razvod, gubitak posla, gubitak voljene osobe ili preseljenje.
Znaci krize srednjih godina
Pošto „kriza srednjih godina” nije zvanična dijagnoza, istraživačima je to težak koncept za proučavanje. Istraživači se često ne slažu oko toga šta predstavlja krizu srednjih godina.
Veliki deo istraživanja zavisi od odgovora pojedinaca na pitanja o tome da li su doživeli krizu srednjih godina. Naravno, ono što jedna osoba definiše kao krizu možda nije u skladu sa onim što druga osoba smatra krizom srednjih godina.
Iako se obično misli da kriza srednjih godina uključuje strah od smrtnosti ili želju da se ponovo bude mlad, emocije koje se doživljavaju tokom krize srednjih godina možda se ne razlikuju mnogo od nevolje koju neko može doživeti tokom bilo koje druge vrste životne krize.
Američko psihološko udruženje kaže da je emocionalna kriza očigledna iz „jasne i nagle promene ponašanja“. Primeri promena ponašanja mogu uključivati:
- Zanemarivanje lične higijene
- Dramatične promene u navikama spavanja
- Gubitak ili povećanje težine
- Izražene promene raspoloženja, kao što su povećan bes, razdražljivost, tuga ili anksioznost.
- Povlačenje iz uobičajene rutine ili veza
Uzroci krize srednjih godina
Za mnoge ljude, srednji život je vreme kada se odnosi i uloge menjaju. Neki ljudi će možda morati da počnu da brinu o starijim roditeljima tokom srednjeg života. Drugi se mogu osećati prazno ili se mogu osećati kao da njihovi tinejdžeri prebrzo odrastaju.
Za neke ljude, srednje godine mogu biti vreme kajanja. Proces starenja postaje očigledniji nego ikada u ovom periodu. Neki pojedinci mogu razviti bolesti, dok drugi mogu početi da primećuju pad svojih fizičkih sposobnosti.
Za neke pojedince, srednji život može biti vreme ogromnog razmišljanja. Možda se osvrnu na svoje godine i zapitaju se kakav bi im život mogao biti da su krenuli drugim putem. Neki ljudi mogu požaliti što nisu izabrali drugu karijeru ili nisu stvorili život o kojem su nekada sanjali. Drugi mogu razmišljati o srećnijim danima u svom životu.
Za ljude orijentisane ka cilju, možda će biti manje razmišljanja, a više akcije. Umesto da se osvrnu na prošle godine, oni mogu početi da se bore da postignu veće ciljeve u drugoj polovini svog života.
Mnoge studije pokazuju da postepeni pad sreće počinje u kasnim tinejdžerskim godinama i nastavlja se sve dok pojedinac nije u 40-im godinama. Sreća ponovo počinje da raste u 50-im godinama.
Podaci o pola miliona Amerikanaca i Evropljana utvrdili su da je ovaj trend istinit. Pojedinci u svojim 60-im izjavili su da nikada nisu bili srećniji, ali ljudi u 40-im godinama su se osećali kao da su na najnižem nivou svih vremena.
Međutim, čini se da ova kriva nije univerzalna. Preovlađujuće je u zemljama sa visokim prihodima. Postepeni pad sreće može objasniti zašto se čini da neki ljudi imaju krizu srednjih godina.
Iako podaci sugerišu da ljudi ponovo postaju srećniji kasnije u životu, postoji sveprisutno uverenje da sreća nastavlja da opada kako starimo. Dakle, neki ljudi u srednjim 40-im možda misle da će se život samo pogoršati, što može izazvati krizu srednjih godina.
Depresija kao razlog za krizu srednjih godina
Neki ljudi mogu doživeti depresiju tokom srednjih godina i svoje depresivno stanje nazivati krizom srednjih godina. Žene između 40 i 59 godina u Sjedinjenim Državama imaju najveću stopu depresije od bilo koje grupe na osnovu starosti i pola, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti.
Stope samoubistava su najveće u srednjim godinama. Ljudi između 45 i 54 godine imaju veću verovatnoću da će umreti od samoubistva nego bilo koja druga starosna grupa.
Da li kriza srednjih godina izaziva depresiju? Da li depresija izaziva krizu srednjih godina? Ili, da li se depresija koju ljudi doživljavaju tokom srednjih godina jednostavno naziva kriza srednjih godina?
Slično tome, da li kriza srednjih godina povećava rizik od samoubistva? Niko sa sigurnošću ne zna da li je kriza srednjih godina odvojena od krize mentalnog zdravlja koja se jednostavno može pojaviti u bilo kojoj fazi života pojedinca.
Demencija kao izvor krize srednjih godina
Promena ponašanja ili promena ličnosti mogu biti znak demencije. I dok smo skloni da mislimo da Alchajmerova bolest i demencija pogađaju samo starije osobe, kanadsko Alchajmerovo društvo izveštava da se procenjuje da 2 do 8% slučajeva počinje pre 65. godine.
Ljudi sa ranom demencijom mogu imati problema sa planiranjem, organizovanjem ili razmišljanjem unapred. Shodno tome, mogu biti pod stresom ili lako postati zbunjeni.
U početku, promenu ličnosti partner može pogrešno protumačiti kao ravnodušnost, krizu srednjih godina ili kao nešto drugo. Promene koje donosi demencija često dovode do razdvajanja ili razvoda pre nego što se ikada postavi odgovarajuća dijagnoza.
Pozitivni aspekti krize srednjih godina
Studija iz 2016. otkrila je dobru stranu krize srednjih godina – radoznalost. Istraživači su otkrili da su ljudi koji su doživljavali krizu – bilo da je u pitanju četvrtina života ili kriza srednjih godina – iskusili povećanu radoznalost o sebi i širem svetu oko sebe.
Nesreća i neizvesnost koju su učesnici doživeli doveli su do otvorenosti za nove ideje, koje bi mogle doneti uvid i kreativna rešenja. Ta radoznalost mogla bi dovesti do novih otkrića ili novih prilika, što bi moglo biti srebrna linija usred krize.
Kada potražiti pomoć za krizu srednjih godina
Proživljavanje srednjih godina mogu doneti pozitivne promene koje ne zahtevaju stručnu pomoć. Možda postanete duhovniji ili možda odlučite da počnete da volontirate kako biste se osećali kao da vaš život ima više smisla.
Ali to takođe može uticati na vaše blagostanje. Ako osetite da doživljavate psihološku krizu tokom srednjih godina, ne bi trebalo da je tretirate drugačije od bilo koje druge emocionalne krize. Ako osetite uznemirujuće simptome koji ometaju vaše funkcionisanje, potražite stručnu pomoć.
Kada tražiti pomoć
Evo nekoliko trenutaka kada bi trebalo da razgovarate sa svojim lekarom ili kontaktirate stručnjaka za mentalno zdravlje:
- Vaš emocionalni stres smanjuje vašu sposobnost spavanja ili utiče na vaš apetit
- Ne možete da se koncentrišete na poslu
- Vaš stres ili raspoloženje utiču na vaše veze, kao što je povećana svađa sa partnerom ili bratom ili sestrom
- Izgubili ste interesovanje za slobodne aktivnosti i hobije
Ako razmišljate o nekim velikim životnim promenama, kao što je okončanje dugoročne veze, zamena karijere ili preseljenje – a vaša želja da napravite te promene potiče od unutrašnjeg previranja u vezi sa srednjim životom – mogla bi biti dobra ideja da razgovarate sa stručnjak za mentalno zdravlje.
Kako pomoći nekome ko ima krizu srednjih godina
Ako sumnjate da prijatelj ili član porodice možda doživljava krizu srednjih godina, postoji nekoliko stvari koje možete da uradite da biste im bili podrška:
Budite dobar slušalac: Neka vaša voljena osoba priča o svojoj nevolji. Slušajte na način bez osude i odustanite od pružanja saveta na početku.
Izrazite svoju zabrinutost: Izbegavajte da govorite stvari poput: „Izgleda da imaš krizu srednjih godina“. Umesto toga, postavljajte pitanja koja ne sramote ili ne okrivljuju. Recite nešto poput: „U poslednje vreme ne ličiš na sebe. Jesi li dobro?“
Razgovarajte o važnosti dobijanja pomoći: Ohrabrite osobu da razgovara sa svojim lekarom. Imajte na umu da iza promena koje vidite može da stoji medicinski problem. Stanje štitne žlezde, na primer, može izazvati promenu raspoloženja. Ili, možda vidite rane znake demencije. Lekar može isključiti zdravstvene probleme i utvrditi da li je upućivanje stručnjaku za mentalno zdravlje opravdano.
Potražite pomoć za sebe: Ako vam neko blizak odbije da zatraži pomoć, potražite pomoć za sebe. Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može vam pomoći da razvijete plan koji vam omogućava da pružite podršku drugom pojedincu, a istovremeno postavljate zdrave granice za sebe.
Potražite hitnu pomoć ako je neko suicidalan: Ako neko preti da će povrediti sebe ili druge ljude, odmah intervenišite. Ako je potrebno, odvedite osobu u hitnu pomoć na procenu. Ako osoba odbije da ode u bolnicu, pozovite hitnu pomoć i ne ostavljajte osobu bez nadzora.