Bez vašeg računara koji može brzo da skladišti podatke i da im pristupa, nijedna od vaših aplikacija ili drugih procesa ne bi radila. Tu dolazi vaša RAM memorija. Ali šta je tačno RAM i kako funkcioniše? Nastavite da čitate da biste saznali šta znači RAM, zašto je toliko važan za glatku, brzu obradu i kako da optimizujete RAM računara pomoću specijalizovanog softvera za performanse.
Šta je RAM na računaru?
RAM (random access memory) je memorija računara, gde se čuvaju podaci koje procesor trenutno koristi. Vaš računar može da pristupi RAM memoriji mnogo brže od podataka na čvrstom disku, SSD-u ili drugom uređaju za dugotrajno skladištenje, zbog čega je kapacitet RAM-a kritičan za performanse sistema.
Šta znači RAM?
RAM je skraćenica za memoriju sa slučajnim pristupom i jedan je od najosnovnijih elemenata računarstva. RAM je privremena memorijska banka u kojoj vaš računar skladišti podatke koje su mu potrebni za brzo preuzimanje. RAM memorija čini podatke lako dostupnim tako da vaš procesor može brzo da ih pronađe bez potrebe za dugotrajnim skladištenjem da bi izvršio trenutne zadatke.
Svaki računarski uređaj ima RAM, bilo da se radi o desktop računaru (koji pokreće Windovs, MacOS ili Linux), tabletu ili pametnom telefonu (koji pokreće Android ili iOS), ili čak IoT računarskom uređaju (kao što je pametni TV). Skoro svi računari takođe imaju način čuvanja informacija za dugoročni pristup. Ali memorija potrebna za pokretanje procesa na kojem trenutno radite se čuva i pristupa u RAM memoriji vašeg računara.
Šta radi RAM?
RAM je oblik privremene memorije koja se briše kada isključite računar. RAM nudi munjevito brz pristup podacima, što ga čini idealnim za procese, aplikacije i programe na kojima vaš računar aktivno radi, kao što su podaci potrebni za surfovanje internetom preko vašeg web pretraživača.
Da bismo razumeli RAM, koristimo analogiju fizičkog stola. Vaš radni prostor je vrh stola. Tu držite sve što često koristite na dohvat ruke, tako da nećete gubiti vreme pretražujući svoje fioke. Nasuprot tome, sve što ne koristite toliko ili želite da sačuvate za kasnije ide u fioku stola.
Na vašem računaru, vaša RAM memorija je kao vrh vašeg stola, gde držite sve što vam treba za brzi pristup. A podaci koje ne koristite mnogo ili želite da sačuvate za kasnije čuvaju se na čvrstom disku, bilo lokalno na vašem uređaju ili u cloud-u.
Za šta se koristi RAM?
RAM se koristi za trenutno skladištenje i preuzimanje podataka. Vaša RAM memorija može da obrađuje informacije znatno brže od podataka na čvrstom disku — dvadeset do sto puta brže, u zavisnosti od specifičnog hardvera i zadatka.
Da bi izvršili određeni zadatak, operativni sistemi računara učitavaju podatke sa čvrstog diska u RAM kako bi ih obradili. Kada završi aktivan rad sa tim podacima, računar ih ponovo pretvara u dugotrajno skladištenje.
Kada otvorite program kao što je Microsoft Word, računar učitava aplikaciju u svoju RAM memoriju. Ako otvorite dokument koji ste već sačuvali na računaru, vaš operativni sistem locira datoteku u dugoročnom skladištu i kopira informacije u svoju RAM memoriju. Kada su podaci u vašoj RAM memoriji, dobijate skoro trenutne performanse.
Kada sačuvate dokument ili bilo koju drugu vrstu datoteke, podaci se kopiraju na disk ili drugu dugotrajnu memoriju. A kada zatvorite aplikaciju, operativni sistem računara je uzima iz RAM-a, što oslobađa prostor u kratkoročnoj memoriji vašeg računara da biste mogli da radite na svom sledećem projektu. Ako zaboravite da sačuvate dokument na disk i nestane struje, sav taj posao je nestao, jer je svrha RAM-a privremeno skladištenje.
Druga upotreba RAM-a je da pomogne vašem računaru da brže učita informacije kojima je ranije pristupao. Kada prvi put uključite računar i pokrenete bilo koju aplikaciju, kao što je PowerPoint ili Spotify, potrebno je neko vreme da se učita. Ali ako zatvorite program, a zatim ga ponovo pokrenete, softver se otvara skoro trenutno (naročito ako je vaš računar optimizovan za performanse). To je zato što se podaci potrebni za učitavanje aplikacije čuvaju u znatno bržem RAM-u, a ne na čvrstom disku.
Ukratko, RAM se koristi za bilo koji zadatak koji zahteva brz pristup računarskim resursima. Funkcija operativnog sistema Windovs pod nazivom SuperFetch pomaže da ovaj pristup bude još brži i besprekorniji, tako što snima vaše obrasce korišćenja i automatski unapred učitava aplikacije i datoteke u RAM na osnovu vašeg ponašanja.
Koliko RAM memorije mi treba?
Što više RAM memorije vaš računar ima, to brže radi. Ako je vaš uređaj star, možda ćete morati da nadogradite RAM ili drugi hardver. Svaka otvorena aplikacija (uključujući kartice pretraživača) troši RAM. Kada vam ponestane RAM-a, vaš računar mora da pomera stvari da bi oslobodio prostor na disku, što usporava vaš računar.
Imajte na umu da se RAM razlikuje od skladišta: Ako isključite računar, informacije iz RAM-a nestaju, ali se čuvaju podaci sačuvani u dugotrajnoj memoriji (SSD ili HDD).
Količina RAM-a koja vam je potrebna zavisi od aplikacija i programa koje koristite, koliko ih imate otvorenih u isto vreme i koliko ste nestrpljivi. Uvek želimo da naši uređaji odmah reaguju na naše komande, pa ako primetite slabe performanse, proverite svoju RAM memoriju i druge PC specifikacije i uverite se da ne preopterećujete računar.
Obično vam je potrebno mnogo manje RAM-a nego što vam je potrebno prostora na hard disku. Opet, pomislite na taj fizički sto kod kuće. Što više prostora imate na radnoj površini, više komada papira možete raširiti. Ali možda će vam i dalje biti potreban veliki ormar za arhiviranje svih datoteka koje ste prikupili tokom vremena.
U danima kada je hardver bio zasnovan na Pentium procesorima, retko vam je bilo potrebno više od 512 MB RAM-a — možda 1024 MB ako ste ozbiljan tehničar.
Danas, web pretraživač sa gomilom otvorenih kartica može lako da potroši preko nekoliko gigabajta RAM-a.
Kada kupite računar, imate nekoliko opcija za kapacitet RAM-a: 8GB, 16GB, 32GB ili čak više memorije (64GB, 128GB) ako koristite vrhunski softver za uređivanje ili ste entuzijastičan igrač.
Ali koliko RAM-a vam je zaista potrebno i za šta? Evo naših preporuka koje se odnose na bilo koji operativni sistem ili hardver ličnog računara:
4 GB RAM-a: Ako koristite računar za pretraživanje veba, radite sa standardnim Office aplikacijama i lagano uređujete fotografije, biće vam u redu 4 GB RAM-a.
8 GB RAM-a: Teški multitaskeri ili laki igrači bi trebalo da izaberu računar sa 8 GB RAM-a.
16+ GB RAM-a: Neki zadaci su računarski intenzivni, kao što su ozbiljne igre, uređivanje video zapisa, programiranje ili istovremeno izvršavanje više intenzivnih zadataka. Onima koji zahtevaju performanse na profesionalnom nivou bez usporavanja trebaće najmanje 16GB RAM-a.
Šta se dešava kada nemate dovoljno RAM-a?
Kada računarski zadaci premaše trenutnu količinu memorije na vašem računaru, operativni sistem mora da izabere aplikaciju i da je premesti na disk. Kada se vratite na tu aplikaciju, ona mora da preuzme te informacije da biste mogli da radite sa njom. Ovo se zove stranica ili razmena i oduzima mnogo vremena. Proces uzrokuje kašnjenja i pad performansi.
Možete da učinite da računar radi brže i bolje tako što ćete redovno čistiti nered iz RAM-a. To možete uraditi ručno, ali je lakše uraditi sa specijalizovanim softverskim alatom. Ako primetite da performanse vašeg računara opadaju, instalirajte softver za optimizaciju kao što je Avast Cleanup, koji će onemogućiti nepotrebne pozadinske usluge i procese i očistiti RAM zbog nepotrebnih programa.
Postoje li različite vrste RAM-a?
Da, postoji više vrsta RAM-a. Kao i kod drugih oblika računarskog hardvera, naučnici uvek pokušavaju da smanje potrošnju energije uz povećanje brzine i kapaciteta. RAM je prisutan od prvih dana računarstva, a u ranim erama mikroračunarstva zahtevao je od entuzijasta da priključuju čipove jedan po jedan. Stvari su od tada daleko odmakle.
Do kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih, glavni tipovi RAM-a bili su SRAM (statička RAM memorija), DRAM (dinamička RAM memorija) i SDRAM (sinhroni dinamički RAM).
Danas je najčešći tip RAM-a DDR-SDRAM, ili sinhrona dinamička memorija sa slučajnim pristupom dvostrukom brzinom podataka. I postoje različite iteracije, uključujući DDR2, DDR3, DDR4, pa čak i DDR5.
DDR (dvostruka brzina prenosa podataka) omogućava istovremeni prenos više datoteka. Najnovija verzija DDR5-RAM-a može da postigne brzinu prenosa podataka od oko 6,4 gigabajta u sekundi. Ali nedostatak u lancu snabdevanja otežava nabavku DDR5 — i veoma je skup.
Najčešće korišćena RAM memorija je i dalje DDR4 memorija, koja takođe dolazi u više vrsta i brzina. Generalno, ovi memorijski štapići rade na ili većim brzinama od 2400MHz. Ako želite da izvučete maksimalne performanse iz svoje memorije, možete uzeti RAM memoriju većeg takta u rasponu od 3,200MHz pa sve do 5,000MHz (što je važno za igrače i GPU overklokere). Što više MHz vaš RAM ima, to brže radi.
Tu je i VRAM (Video Random Access Memori), koja se koristi u grafičkim karticama za obradu grafičkih podataka tokom igranja igara, uređivanja fotografija ili drugih grafički zahtevnih aktivnosti. Video RAM je čak brži od normalne memorije i obično dolazi u obliku GDDR-a (Graphics Double Data Rate), koji je specifičan tip memorije optimizovan za grafičko prikazivanje.
Najnovija generacija — GDDR6 — može da postigne brzinu prenosa podataka od 16 Gbps.
Neke vrhunske grafičke kartice koriste drugi tip VRAM-a poznat kao High Bandwidth Memory — ali ovaj tip RAM-a je teško pronaći i svakako nije jeftin.
DRAM vs SRAM
SRAM (statička RAM) i DRAM (dinamička RAM memorija) su uobičajeni tipovi RAM-a od kojih svaki koristi različitu tehnologiju za skladištenje podataka. Dok SRAM koristi tranzistore koji čuvaju memoriju sve dok primaju stabilan protok energije, DRAM koristi kondenzatore koje je potrebno periodično „osvežavati“ relativno velikim naletima energije svakih nekoliko milisekundi.
Glavna razlika između SRAM-a i DRAM-a zasnovanog na dinamičkim kondenzatorima je u tome što je SRAM tehnologija manja, brža i energetski efikasnija, ali je i mnogo skuplja. Iz tog razloga, SRAM se obično koristi za keš memoriju, dok se DRAM obično koristi u glavnoj memoriji računara.
Većina savremenih računara sada koristi nadograđeni oblik DRAM-a poznat kao sinhroni DRAM ili SDRAM. Iako je SDRAM mnogo brži od starijeg DRAM-a, ipak je sporiji od SRAM-a i troši mnogo energije.
Šta je ROM?
ROM, ili memorija samo za čitanje, je oblik memorije koju računar može da čita, ali ne i da upisuje. ROM se često koristi za čuvanje i reprodukciju muzike (CD) ili filmova (DVD). Za razliku od RAM-a, računar ne može da upiše nove podatke u ROM, može samo da ih čita ili reprodukuje.
Na šta treba da obratim pažnju kada kupujem RAM?
Najnovije generacije DDR4 RAM memorije rade na oko 2.400MHz. Igrači će želeti DDR4 memoriju koja radi na brzinama od oko 3.200MHz za Intel čipove i 3.600MHz za AMD čipove. Drugi korisnici (kao što su profesionalni programeri, uređivači multimedije i hardcore igrači) mogu zahtevati memoriju većeg takta sa brzinama do 4.800 MHz od specijalizovanih proizvođača kao što su G.Skill ili Corsair.
Brzine takta su jedna stvar, ali još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir pri kupovini RAM-a je kašnjenje — vremensko kašnjenje između unošenja naredbe u memoriju i izvršenja. Što je manja latencija, to su performanse veće.
Za performanse visokog nivoa potrebna vam je memorija iznad 4.000 MHz sa latencijom od oko CAS (Strobe ili signal adrese kolone) 15-18 ili manje. Kada kupujete RAM, možda ćete videti da je ovo navedeno kao CL 16 (kašnjenje kolone 16), na primer. Za redovne korisnike, malo je verovatno da će ovo imati značajan uticaj, ali igrači treba da imaju na umu.